Australija je predstavila najveću stratešku promenu u svojoj vojnoj doktrini od Drugog svetskog rata kako bi svoje odbrambene snage prilagodila promeni strateških okolnosti koje karakterišu kinesko vojno osnaživanje u regionu i "uspon raketnog doba", pišu svetski mediji.
'Raketno doba'
Dokument Pregled odbrambene potrošnje, koji predviđa najveću promenu australijske vojne strategije poslednjih nekoliko decenija, upozorio je na promenu okolnosti usled pojave "strateške konkurencije velikih sila" u indopacifičkom regionu, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
"Naš partner SAD više nisu unipolarni lider Indo-Pacifika. Intenzivna konkurencija između Kine i SAD je odlučujuća karakteristika našeg regiona i našeg vremena", navodi se u izveštaju koji su napisali bivši komandant australijskih Angus Hjuston (Houston) i bivši ministar odbrane Stiven Smit (Stephen Smith).
U dokumentu se navodi da Kina sprovodi najveće i najambicioznije vojno jačanje u nekoj zemlji od kraja Drugog svetskog rata i upozorava da rivalitet SAD i Kine ima potencijal da ugrozi interese Australije, kao i da ima "potencijal za sukob".
Ovaj dokument je, kako navodi Fajnenšl tajms, zajedno s Aukusom, trilateralnim odbrambenim partnerstvom sa SAD i Velikom Britanijom koji je koncentrisan na podmornice na nuklearni pogon, deo nastojanja australijske vlade da preispita svoju vojnu strategiju i kapacitete.
Dokument je takođe ustanovio da se priroda pretnje Australiji, koja se dugo oslanjala na svoju geografsku izolovanost, promenila u doba razvoja raketne tehnologije.
"Uspon 'raketnog doba' u modernom ratovanju, kristalizovan proliferacijom preciznog oružja dugog dometa, radikalno je smanjio geografske prednosti Australije", navodi se u dokumentu.
Predviđa se da će promena u odbrani koštati 19 milijardi australijskih dolara (12,7 milijardi američkih dolara) u naredne četiri godine, mada će skoro osam milijardi dolara doći od otkazivanja ili revizije projekta.
Pretnja Kine
Australija će krenuti u najveću promenu svoje vojne strategije od Drugog svetskog rata u pokušaju da se suprotstavi Kini, piše Tajms (The Times).
Promena, kako ukazuje londonski list, znači da će Australija nastojati da projektuje vojnu moć daleko dalje od svojih obala nego je trenutno u stanju, pošto je u vladinom dokumentu eksplicitno identifikovana pretnja koju predstavlja jačanje kineske vojske.
Ministar odbrane Australije Ričard Marls (Richard Marles) rekao je da je dokument utvrdio da australijske odbrambene snage "ne odgovaraju svrsi".
"Nameravamo da promenimo računicu tako da nijedan potencijalni agresor nikada ne može da zaključi da su koristi od sukoba veće od rizika", rekao je Marls.
U dokumentu se navodi da Peking nije transparentan u pogledu svojih namera i da se upustio u strateško nadmetanje u bliskom susedstvu Australije. Takođe se upozorava da "pretnja upotrebom vojne sile ili prinude protiv Australije ne zahteva invaziju", pošto sve više zemalja može da "projektuje borbenu moć na većim dometima, uključujući protiv naših ruta za trgovinu i snabdevanje".
U redigovanoj javnoj verziji poverljivog izveštaja navodi se da Australija mora da "izbegne najviši nivo strateškog rizika sa kojim se sada suočava kao nacija: mogućnost velikog sukoba u regionu", pri čemu Kina predstavljala najvažniji strateški izazov za Australiju i njeno susedstvo u eri kada SAD više nisu unipolarni lider u regionu.
"Kineska tvrdnja o suverenitetu nad Južnim kineskim morem ugrožava globalni poredak zasnovan na pravilima u Indo-Pacifiku na način koji negativno utiče na nacionalne interese Australije", navodi se u dokumentu.
Dokument je objavljen posle prošlomesečne potvrde da će Australija svoju podmorničku flotu na konvencionalni pogon zameniti podmornicama na nuklearni pogon koji koriste britansku i američku tehnologiju, što je, kako navodi Tajms, razgnevilo Peking.
Rakete dugog dometa u fokusu
Obuhvatan pregled ustanovio je da australijska vojska brzo treba da reformiše svoje oružane snage i da se više fokusira na kapacitete kao što su rakete dugog dometa, usred zabrinutosti da bi rast tenzija između SAD i Kine mogao da poveća šanse za sukob u regionu, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Kina je, iako tvrdi da njena spoljna politika za cilj ima mir, nagovestila da će silom preuzeti kontrolu nad Tajvanom ako bude potrebno i neki zapadni zvaničnici strahuju da bi Peking mogao da pokrene invaziju u narednim godinama, navodi američki list, dodajući da SAD kao odgovor grade mrežu saveza u regionu koji će služiti kao protivteža Pekingu, dok traže pristup novim bazama.
Australijski zvaničnici rekli su da se slažu sa zaključkom da vojska te zemlje nije u potpunosti pripremljena za trenutno strateško okruženje. Ministar odbrambene industrije Pat Konroj (Conroy), rekao je da vojska posle promena moći da puca oružjem s dometom od oko 500 kilometara nasuprot sadašnjih 40 kilometara.
- Australija, SAD i Britanija objavili planove za nuklearne podmornice
- Australija će kupiti nuklearne podmornice iz SAD-a
Zvaničnici su rekli da će staviti prioritet na nekoliko oblasti, uključujući sposobnost preciznog gađanja ciljeva na većoj daljini i proizvodnju takve municije u Australiji, poboljšanje kapaciteta vojske da deluje iz baza na strateškom severu zemlje i brže uvođenje novih tehnologija.
Australija je stari američki saveznik, ali se još više približila Vašingtonu poslednjih godina, uključujući potpisivanjem sporazuma o Aukusu 2021, ukazuje Volstrit džurnal. Američki marinci već imaju obuku na severu Australije koji bi mogao da posluži kao uporište za savezničke snage u slučaju sukoba s Kinom oko Tajvana, a prošle godine su SAD saopštile da će u Australiji rasporediti dodatna vojna sredstva.
Vojske SAD i Australije su takođe pojačale napore kako bi bile interoperatibilne, kupovinom iste opreme i širenjem obima zajedničkih vežbi.
U dokumentu je podržana nedavna odluka Australije da kupi raketne sisteme Himars koji su se postali šire poznati pošto su ih ukrajinske snage koristile protiv Rusije. Takođe je preporučena kupovina dodatnih Himars, kao razvoj novih preciznih dugometnih raketa koje bi bile kompatibilne s Himarsima.
U strateškoj reviziji predloženo je i da australijska vojska kupi više srednjih i teških desantnih brodova, a da smanji broj novih pešadijskih vozila i samohodnih haubica.
Lekcija rata u Ukrajini
Australijska vlada će, prema ključnim tačkama dokumenta objavljenog u ponedeljak, 24. aprila, prioritet staviti i na domaću proizvodnju navođenog oružja, kao i na diplomatiju, ukazuje Rojters (Reuters).
Strateški dokument navodi da će baze na severu Australije biti ključne za zaštitu trgovačkih ruta i komunikacija.
U javnoj verziji poverljivog izveštaja navodi se da Australija mora da "izbegne najviši nivo strateškog rizika s kojim se sada suočava kao nacija: mogućnost velikog sukoba u regionu".
Pored bliže saradnje s glavnim saveznikom SAD, Australija će, prema dokumentu, morati da ojača saradnju u oblasti odbrane s Japanom, Indijom, državama Pacifika i jugoistočne Azije kako bi održala regionalnu ravnotežu.
Ministar odbrane Marls rekao je da je rat u Ukrajini pokazao da zalihe projektila među prijateljskim i savezničkim zemljama nisu na nivou na kojem bi trebalo da budu, zbog čega je važno i da se u Australiji proizvodi municija.
"Očigledno ćemo to raditi u bliskoj saradnji sa SAD. Radimo na tome da budemo dovoljno bliski da naše odbrambene snage mogu da razmenjuju projektile i to će dovesti do maksimizacije australijskih kapaciteta", rekao je on.
Facebook Forum