Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakav je značaj nedavne presude Evropskog suda za ljudska prava u kojoj se ukazuje na diskriminatorski karakter izbornog sistema u Bosni i Hercegovini.
Sagovornici su bili dva politička analitičara - Mladen Bubonjić iz Banjaluke i Adnan Huskić iz Sarajeva.
Bilo je riječi o tome zašto je ta presuda euforično pozdravljena u Federaciji Bosne i Hercegovine i nazvana istorijskom, dok su je stranke iz Republike Srpske i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) dočekali na nož, tvrdeći da podriva temelje Bosne i Hercegovine, a Milorad Dodik je čak nazvao "smećem", da li je ta presuda suprotna Dejtonskom sporazumu s obzirom da kritikuje etnički princip organizovanja Bosne i Hercegovine koji je u srži tog sporazuma i da li bi njena primjena dovela do majorizacije većinskog bošnjačkog naroda nad Srbima i Hrvatima kao što to tvrde njeni kritičari iz srpskih i hrvatskih stranaka.
Razgovaralo se i o tome da li je Evropski sud dezavuisao sistem legitimnog predstavljanja za šta se zalaže HDZ, zašto lider bosanskohercegovačkih Hrvata Dragan Čović tvrdi da je građanska država nemoguća u Bosni i Hercegovini, da li je Evropski sud prekoračio svoja ovlašćenja kada se upustio u analizu političkog sistema u Bosni i Hercegovini, kao i o tome da li bi Bosna i Hercegovina mogla ući u Evropsku uniji sa sadašnjim političkim sistemom koji nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Omer Karabeg: Presuda Evropskog suda naišla je na potpuno oprečne reakcije. U Federaciji su je neki euforično pozdravili i proglasili istorijskom, dok stranke u Republici Srpskoj i HDZ smatraju da je opasna i da podriva dejtonske temelje Bosne i Hercegovine. Kako vi gledate tu presudu?
Adnan Huskić: Ova zadnja presuda je samo jedna u nizu sličnih presuda. Sve počivaju na istom principu. Radi se o pokušaju da se ukaže na diskriminatorne odredbe koje postoje u Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine, a koje su, u stvari, izvedene iz Ustava Bosne i Hercegovine.
Bitno je naglasiti da Evropski sud za ljudska prava posmatra usklađenost domaćeg zakonodavstva sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. U zadnjih petnaestak godina došlo je do snažne divergencije između onoga što je politička realnost na terenu i onoga što presude Evropskog suda govore o problemima u Ustavu Bosne i Hercegovine.
Tako da ne znam šta da vam odgovorim na vaše pitanje. Siguran sam da će ta presuda biti predmetom raznih političkih i pravnih debata, što se već i dešava, a da li ćemo krenuti pravcem koji ona sugeriše - tu sam malo skeptičan.
Omer Karabeg: Političari u Republici Srpskoj tvrde da je cilj presude ukidanje Republike Srpske i unitarizacija Bosne i Hercegovine? Milorad Dodik je čak rekao za tu presudu da je smeće. Zašto su tako oštre reakcije u Republici Srpskoj?
Mladen Bubonjić: Ova presuda se direktno tiče Srba i Hrvata. Bar je njihovi predstavnici tako vide. Presuda Sejdić-Finci, koja je donijeta prije petnaestak godina, ticala se pežorativno nazvanih ostalih, pa se njome nisu mnogo bavili. Ovaj put kao da su osjetili da su direktnije ugroženi, pa se zato diglo toliko buke. Pored toga što srpski i hrvatki političari kažu da je u pitanju potez koji vodi ka majorizaciji, odnosno stvaranju unitarne Bosne i Hercegovine pod krinkom građanske države, bilo je pravnika koji su prigovarali da je upitan legitimitet te presude zato što je prije zvaničnog objavljivanja procurila u javnost.
Omer Karabeg: A da li, po vašem mišljenju, ta presuda vodi ukidanju Republike Srpske i unitarizaciji Bosne i Hercegovine?
Mladen Bubonjić: Bosna i Hercegovina je veoma specifična zemlja. Nezamislivo je da Republika Srpska napusti Bosnu i Hercegovinu bez ogromnog sukoba kao što je i nezamislivo da se ona ukine bez velikog otpora i sukoba. Tako da ova presuda ne može voditi ukidanju Republike Srpske. Možda bi, kada bi se sprovela, vodila obesmišljavanju etničkog principa koji je prisutan u Bosni i Hercegovini. Ali za to je potreban kompromis, a o konsenzusu nema govora.
Majorizacija
Omer Karabeg: Da li bi presuda, ako bi se primijenila, dovela do majorizacije većinskog naroda Bošnjaka nad Srbima i Hrvatima, kao što tvrde u Republici Srpskoj i u HDZ-u?
Adnan Huskić: Prije svega nije potpuno jasno šta implementacija te presude podrazumijeva. Sud je ukazao na ono što su problematični elementi. Išao je i korak dalje pa je označio izborni sistem kao potencijalni problem. Potpuno je jasno da je provedba ove, pa i svih prethodnih presuda, obaveza Bosne i Hercegovine kao članice Vijeća Evrope i zemlje koja je pristupila Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Od toga se ne može pobjeći. S druge strane, mi živimo u državi u kojoj su ne samo vladavina prava, već i princip pravednosti suspendovani sigurno nekih 20 i više godina.
Jasno je da Bosna i Hercegovina ne može od danas do sutra od jedne visoko decentralizovane države u kojoj dominiraju kolektivna prava preći u zajednicu gdje neće biti zaštite kolektivnih prava. S obzirom na političku klimu i kulturu zaštita kolektivnih prava mora postojati. Postavlja se pitanje - ako bi Bosna i Hercegovina postala građanska država, mada ja ne volim taj termin, pa se uvede princip jedan čovjek jedan glas - šta bi to značilo za Srbe i Hrvate u Bosni i Hercegovini koji bi se pretvorili u manjinu. Naravno da mora postojati zaštita kolektivnih prava i siguran sam da će još dugo postojati.
Mladen Bubonjić: Presuda Evropskog suda će se teško primijeniti bez velikog otpora. Da bi se presuda mogla primijeniti, a da ne dođe do majorizacije, moraju se promijeniti ne samo društvene i političke okolnosti, već uopšte sistem vrijednosti u Bosni i Hercegovini. Kada bi se to promijenilo, onda ne bi došlo do majorizacije, zato što se tada ne bi razmišljalo na taj način. A u sadašnjoj konstelaciji odnosa mislim da bi samo oni koji bi se plašili majorizacije doveli do toga da budu preglasani i da postanu obespravljena manjina.
Dejtonski sporazum
Omer Karabeg: Kritičari presude Evropskog suda kažu da je ona u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom s obzirom da kritikuje etnički princip organizovanja Bosne i Hercegovine, a po njima etnički princip je u samoj srži Dejtonskog sporazuma?
Adnan Huskić: Naravno da je u suprotnosti. Pa, to je nalaz Evropskog suda. Jasno je da ne samo ova presuda, nego i niz ranijih presuda upućuju na to. Ustav je u principu u suprotnosti sam sa sobom. Bosna i Hercegovina je pristupila Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja je starija od Ustava, pa bi Ustav trebalo prilagoditi Konvenciji. Međutim, Konvencija je integralni dio Ustava, pa se postavlja pitanje na koji način uopšte može otpočeti proces usklađivanja Ustava Bosne i Hercegovine.
U Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima trasiran je pravac kojim bi se Bosna i Hercegovina trebala kretati, ali se nije desilo da to što piše u Konvenciji postane dijelom političke kulture. Šta hoću reći? Iako ste većina i možete donositi odluke većinom i preglasavanjem, vi to nećete činiti uzimajući u obzir poziciju strana koje su brojčano slabije.
Ta kultura se kod nas nije etablirala. Dapače, mi smo otišli u potpuno drugom smjeru. Mi sad imamo situaciju u kojoj na svakom koraku i na svakom nivou većina negira bilo kakvo pravo manjini da učestvuje u donošenju odluka. U takvom okruženju ne možemo govoriti o promjeni Ustava koja bi nas mogla približiti idealu koji postoji u Evropskoj uniji i koji je jasno naznačen u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Mladen Bubonjić: Presuda Evropskog suda je u samoj srži u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom. Ali svako društvo mora da se razvija, da evoluira. Kada bi Bosna i Hercegovina dovijeka ostala zakopana u rovovima dejtonskog poretka, ona bi stagnirala, možda čak i nazadovala. Sve zavisi od toga kako posmatrate Dejtonski sporazum. Ako ga posmatrate kao čin prekida rata, onda ćete imati drugačiji odnos prema njemu nego ako ga vidite kao temelj svega kao što ga vide ljudi iz Republike Srpske, pogotovo iz kantona u Federaciji sa hrvatskom većinom.
Oni se boje da će taj poredak biti narušen. Ako društvo dovijeka ostane ukopano u dejtonski poredak, ono će ne samo politički, nego i ekonomski i uopšte civilizacijski, stagnirati. Ako se promijeni dejtonski poredak, onda postoji mogućnost napretka. To je moguće uz pretpostavku da se politički akteri s tim slože, ali bojim se da oni ne žele da sijeku granu na kojoj sjede i da sami sebi uskraćuju privilegije koje uživaju na osnovu tog poretka.
Omer Karabeg: Da li je poruka presude da HDZ nije u pravu kada insistira na takozvanom legitimnom predstavljanju to jeste da samo Hrvati mogu birati hrvatske predstavnike u Predsjedništvo Bosne i Hercegovine i u predstavnička tijela?
Adnan Huskić: Evropski sud za ljudska prava posebnu pažnju posvećuje diskriminaciji. Ukoliko neki princip - bio to princip legitimnog predstavljanja ili neki drugi - nekog diskriminira, dokida mu bazična prava koja su garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, onda je taj princip pogrešan. Iz svih dosadašnjih presuda Evropskog suda jasno je da sud smatra da princip legitimnog predstavljanja nije u skladu sa Evropskom konvencijom. Zbog toga HDZ insistira na uspostavi treće izborne jedinice ili trećeg entiteta. Time bi riješio pitanje svih tih presuda. Postojala bi jedinica u kojoj bi Hrvati bili u većini, pa bi svi drugi mogli da glasaju i da se kandiduju, ali nikada njihovi kandidati ne bi mogli da sjede u domovima naroda, niti da budu izabrani za člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine.
Omer Karabeg: Gospodine Bubonjiću, mislite li vi da presuda Evropskog suda praktično dezavuiše legitimno predstavljanje za šta se zalaže HDZ?
Mladen Bubonjić: U suštini da. Ali kad je riječ o legitimnom predstavljanju, vidimo različit pristup HDZ-a. Ono što se zagovara u Bosni i Hercegovini ne zagovara se u Hrvatskoj.
Građanska država?
Omer Karabeg: Evropski sud traži da se u politički sistem Bosne i Hercegovini unesu elementi građanske države, međutim predsednik HDZ-a Dragan Čović kaže da Bosna i Hercegovina nikada neće, niti može biti građanska država jer bi to značilo da je unitarna država u kojoj dominira jedan narod. Da li je uopšte moguće da u Bosni i Hercegovini postoje elementi građanske države?
Mladen Bubonjić: Kada bi se promijenila percepcija - da. Ali u sadašnjoj konstelaciji odnosa veoma teško. Dobar dio bošnjačkih političkih opcija, naravno ne sav, pod krinkom građanske države u suštini promoviše nacionalističku politiku što izaziva strah kod Hrvata. Treba promijeniti percepciju. Ali, budući da smo svi isključivi, teško je očekivati da bi neko u ovoj igri kukavice popustio zato što se boji da može da izgubi ovo što sada ima. Naravno da bi jednom višeetničkom, višereligijskom i višekulturnom društvu, kakvo je bosanskohercegovačko, građanska opcija naviše odgovarala radi dugotrajnijeg mira.
Ali da bi do toga došlo, neko treba da popusti. A tog popuštanja se svi boje. Hrvati i Srbi se boje da bi bili minorizovani, a Bošnjaci se boje da to ne bi bila prava, suštinska građanska država. Na žalost, realna situaciju ukazuje da smo zaista daleko od građanskog koncepta. Kad govorim o građanskom konceptu mislim na onaj koji bi bio postignutom konsenzusom, gdje bi sve strane bile podjednako zadovoljne ili podjednako nezadovoljne, a ne na nametanje sudskim odlukama. Odluke suda uvijek se smatraju kao nešto što je pod moranje, a dokle god je tako postojaće otpor prema njima ne samo među političkim elitama, nego i među narodom.
Adnan Huskić: Mislim da u Bosni i Hercegovini već postoje elementi građanske države, odnosno majoritetnog sistema. Konzistentnu podjelu vlasti, baziranu na etničkom principu, imate samo na državnom nivou i u Federaciji. Obje su rezultat sporazuma kojima je zaustavljen rat, prvo Vašingtonskog, a potom Dejtonskog. Na nižim nivoima važi majoritetni princip. Republika Srpska je visoko centralizovana, tamo važi princip jedan čovjek jedan glas i Narodna skupština je izabrana na tom principu.
Postoji, istina, Vijeće naroda koje je vrlo slabo i ni približno nije jednako Domu naroda u Federaciji. Niži nivoi apsolutno funkcionišu u skladu majoritetnim principom. Međutim, i pored toga vodi se računa o kolektivnim pravima u želji da se očuva neka vrsta pluralizma. Recimo, u opštinama koje nisu monoetničke, predsjedavajući opštinskog vijeća i gradonačelnik opštine moraju biti iz različitog naroda.
Omer Karabeg: Da li je Evropski sud kritikom postojećeg izbornog sistema u Bosni i Hercegovini i davanjem sugestija kakav treba da bude izborni sistem u Bosni i Hercegovini prekoračio svoja ovlašćenja kao što tvrdi Milan Blagojević, profesor ustavnog prava iz Republike Srpske? On kaže da je uloga Evropskog suda za ljudska prava samo da rješava pojedine slučajeve, a ne da se bavi političkim sistemom država.
Adnan Huskić: Nisam pravnik, pa prepuštam ljudima koji se bave ustavnim pravom da procijene da li je Evropski sud za ljudska prava izašao iz onoga što su njegove ingerencije. Međutim, ako je i sugerisao određena rješenja, to ne obavezuje političare u Bosni i Hercegovini da se kreću u tom smjeru.
Mladen Bubonjić: Ni ja nisam pravnik, ali pratio sam kako na presudu Evropskog suda reaguju pravnici iz Republike Srpske i Federacije koji se bave ustavnim pravom. Nevjerovatno je koliko se razlikuju - kao da su učili pravo u potpuno različitim pravnim sistemima. Većina pravnika iz Republike Srpske, ako ne i svi, tvrde isto što i profesor Blagojević - da je to zloupotreba, da je Evropski sud izašao izvan svojih nadležnosti, da to nema veze sa pravom. Istovremeno pravnici iz Federaciji, koji su Bošnjaci, tvrde potpuno suprotno, da Evropski sud nije prekoračio svoja ovlašćenja i da njegova presuda doprinosi razvoju Bosne i Hercegovine.
Opstrukcija
Omer Karabeg: Šta će na kraju biti sa ovom presudom? Pošto Evropski sud za ljudska prava ne može ništa da naredi, sprovođenje ove presude zavisi od toga da li će se o tome dogovoriti predstavnici sva tri naroda, a znamo da takvog dogovora neće biti.
Adnan Huskić: Teško je reći. Mi sada imamo nagomilan određeni broj presuda koje u određenoj mjeri pokazuju pravac u kojem bi diskusija trebala ići. Nama je postavljeno pitanje kako će Bosna i Hercegovina funkcionisati kao buduća članica Evropske unije ako njen sistem nije usklađen sa pravnim naslijeđem Evropske unije.
Mladen Bubonjić: Bojim se da će ne samo presude Evropskog suda za ljudska prava, nego i cijeli proces pridruživanja Evropskoj uniji biti predmet opstrukcija političkih elita. Nastaviće se dosadašnji trend. Možda će biti nekog popuštanja od strane političkih elita najviše iz Republike Srpske, ali samo do one granice dok ne budu ugrožene njihove privilegije koje uživaju na osnovu ovakvog sistema. Čim budu ugrožene njihove pozicije doći će do daljih opstrukcija. Mislim da je pred nama period koji će biti nabijen tenzijama, latentnom mržnjom, agresijom i atmosferom nepovjerenja. Uostalom, to već imamo godinama, a posebno je izraženo posljednjih godina.
Raštimovani orkestar
Omer Karabeg: Može li Bosna i Hercegovina uopšte ući u Evropsku uniju ako ostane ovakav sistem, koji očigledno nije u skladu Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, što potvrđuje i presuda Evropskog suda?
Adnan Huskić: To je jasno. Bosna i Hercegovina ne može postati članica Evropske unije po postojećim kriterijima koji, između ostalog, podrazumijevaju i punu implementaciju svih presuda Evropskog suda za ljudska prava. Moramo naći način da primjenimo sve ove presude. To je dugotrajan proces i ta pitanja su vrlo svjesno gurnuta na sami kraj procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Dugo smo se bavili pitanjem ustavne reforme i provedbe presude Sejdić - Finci, pa smo odustali od toga. Ta presuda je i dalje prisutna, ali niko je više ne forsira, ni međunarodni akteri, pa ni sama Evropska unija. Na neki način postoji konsenzus - hajde da pokušamo stabilizirati Bosnu i Hercegovinu, hajde da krenemo malo naprijed, pa ćemo onda sa nekim drugim ljudima, na neki drugi način, u nekim drugim okvirima razgovarati o ovim pitanjima.
Mladen Bubonjić: Bojim se da Bosna i Hercegovina, ovakva kakva jeste, ne može ući u Evropsku uniju, zato što Evropska unija ne želi da dozvoli da u svom sastavu ima jednu novu Mađarsku ili jedan novi Kipar. Zamislite da ovako nesređeni, kao raštimovani orkestar, uđemo u jednu takvu zajednicu. To bi faktički bila nagrada za četvrt vijeka stagniranja, za opstrukcije, za korupciju, za kriminal.
Uostalom, kada je riječ o evropskim integracijama - o atlantskim da ne govorim, to je tek rak rana društva u Republici Srpskoj - ovdašnja vlast plasira priču da je to pod moranje. I dok god se takva priča plasira teško ćete dobiti podršku naroda za ulazak u Evropsku uniju. Pogledajte istraživanja javnog mnjenja o podršci Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini. Mnogo je veća u Federaciji nego u Republici Srpskoj. Ovdašnje političke elite veoma uspješno plasiraju narativ da su evropske integracije teret, breme srpskom narodu u Bosni i Hercegovini. I baš zbog toga postoji toliko otpora prema Evropskoj uniji.
