Od poziva na izlazak iz kosovskih institucija zbog preregistracije vozila sa srpskih na kosovske tablice, preko poziva na bojkot izbora na severu Kosova uz poruku da se na njih treba gledati "sa prezirom", do predvođenja kolone građana da potpišu peticiju za smenu albanskih gradonačelnika u Severnoj Mitrovici i Leposaviću.
Tako ukratko izgleda put kojim je Srpska lista povela pripadnike srpske zajednice sa severa Kosova krajem novembra 2022. godine. Tada su na njihovu inicijativu Srbi napustili lokalnu administraciju, pravosudne organe i policiju na severu Kosova. Ostale su upamćene i reči "Dosta je bilo", koje je skidajući uniformu izgovorio tadašnji šef operative u policiji Kosova za region sever, Aleksandar Filipović.
Godinu i po dana kasnije i niz kriza koje su ovi potezi prouzrokovali i sve srpske tablice zamenjene kosovskim, predstavnici Srpske liste - najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda - su predvodili građane da pokrenu peticiju i vrate se u institucije.
Pojedini građani sa kojima je 17. januara razgovarala ekipa Radija Slobodna Evropa(RSE), rekli su da je odluka o bojkotu izbora ipak bila pogrešna.
Zbog tog bojkota, krajem maja prošle godine su u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku - na vlast došli albanski gradonačelnici.
Lokalno stanovništvo ih nije prihvatilo a međunarodna zajednica je zatražila nove izbore, na šta je zvanična Priština pristala i donela Administrativno uputstvo na osnovu kojeg je moguće smeniti aktuelne gradonačelnike.
Slobodna volja kao jedan od uslova za smenu gradonačelnika
Jedan od koraka za smenu gradonačelnika u opštinama na severu je pokretanje peticije, koju mora da potpiše najmanje 20 odsto građana sa pravom glasa u jednoj opštini.
Prema saznanjima RSE, zaposlenima u institucijama Srbije na Kosovu je uoči pokretanja peticije stigla poruka da se odazovu tom procesu. Inače, na čelu ovih institucija su uglavnom ljudi iz Srpske liste.
Primera radi, predsednik Srpske liste Zlatan Elek je direktor Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici i on je bio na čelu kolone zdravstvenih radnika koji su 17. januara krenuli da potpišu peticiju.
S druge strane, u Administrativnom uputstvu Vlade Kosova za smenu gradonačelnika stoji da se "prikupljanje potpisa mora vršiti na osnovu slobodne volje građana".
"Zabranjeno je vršenje bilo kakvog pritiska iii uticaja koji nameće, uslovljava ili primorava građane da potpišu (peticiju) bez njihove volje, ili potpisivanje u njihovo ime", navodi se dalje u tom dokumentu.
Šta kažu građani i inicijatori peticije?
Miodrag Radović iz Severne Mitrovice kaže da su građani promenili mišljenje i da sada žele izbore iako su bojkotovali prošlogodišnje.
"Ja lično mislim da treba ljudi ovde da dođu da potpišu peticiju, najiskrenije, da bi mogli slobodno da izraze svoju volju vezanu za izbor gradonačelnika", kaže on.
Za Gorana, takođe iz Severne Mitrovice, potpisivanje peticije za smenu gradonačelnika je "pre svega građanska dužnost".
"Iskreno, manjina da vlada većinom na severu ne ide, nije regularno. Ništa politički, čisto građanska dužnost", kaže on.
Peticiju u Severnoj Mitrovici je, prema Administrativnom uputstvu za smenu gradonačelnika, pokrenula Inicijativna grupa od par građana, među kojima je i Sanja Krtinić.
Ona u izjavi za RSE kaže da se jako puno građana odazvalo i izražava uverenje da će neophodni potpisi biti prikupljeni u roku od dva dana.
Inače, rok za prikupljanje potpisa je 30 dana a ministar lokalne samouprave u Vladi Kosova Eljbert Krasnići je ranije rekao da on ističe 22. januara.
Na pitanje da li je bilo radne obaveze, Krtinić kaže je "bitno da su građani informisani na vreme".
"Da li su se oni organizovali, kako su se organizovali, meni nije to toliko bitno. Bitno mi je da ja vidim da građani zaista imaju želju da smene konačno gradonačelnika", navodi ona.
A Veselin Radović iz Inicijativne grupe u Leposaviću kaže da ne "ulazi u to da li je bojkot bio pogrešan", već da je njegova "obaveza" da sprovede peticiju.
Kaže i kako se "vidi želja građana da sklone nelegitimno lokalno rukovodstvo u Leposaviću", te da to pokazuje kako nije bilo radne obaveze.
Međutim, već u narednoj rečenici kaže kako gužve na mestu gde se potpisuje peticija "neće biti jer je sve lepo organizovano".
Nije precizirao kako zna da gužve neće biti i ko stoji iza "dobre organizacije".
Funkcioneri Srpske liste potpisali peticiju
Peticiju za smenu gradonačelnika su potpisali i funkcioneri Srpske liste. Među okupljanim građanima bili su predsednik ove stranke Zlatan Elek i drugi članovi: Igor Simić, Milan Radojević, Dragiša Milović, Zoran Todić.
Bio je prisutan i Goran Rakić, bivši predsednik Srpske liste, koji je ispred Srpske napredne stranke bio na listi kandidata za poslanike u Skupštini Srbije. Niko od njih nije želeo da govori za medije oko početka peticije za smenu gradonačelnika.
Srpska lista je oktobra 2023. saopštila da je spremna da učestvuje na izborima u opštinama na severu Kosova, ne iznoseći nikakve uslove kako su to ranije radili.
Takav stav je došao nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao predstavnike Srba na severu Kosova da iniciraju održavanje novih izbora kako bi "osnovne poluge vlasti došle u njihove ruke".
Ovom pozivu za održavanje novih izbora je prethodio napad u Banjskoj na severu Kosova 24. septembra od strane oružane grupe Srba, kada je ubijen kosovski policajac a bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić preuzeo odgovornost za organizaciju.
Gogić: Potpisivanje peticije nije spontano već dobro organizovano
Politikolog Ognjen Gogić u izjavi za RSE ocenjuje da građani na severu Kosova nisu samoinicijativno pokrenuli peticiju, te da Inicijativna grupa ima samo formalnu ulogu za prikupljanje potpisa.
"Jasno je da iza toga stoji ozbiljna logistika organizacije, ono što smo već viđali ranije kada se organizuju izbori. Hoću da kažem, jasno je da je to dirigovano iz samog centra Srpske liste, verovatno i iz Beograda", smatra on.
Dodaje da će Srbi sa severa Kosova uvek slušati "instrukcije" Srpske liste, bez obzira koliko su one kontradiktorne.
"Kriza na severu Kosova traje od jeseni 2021. godine i tada se išlo u pravcu radikalizacije i eskalacije. Sada se sa srpske strane radi sve suprotno, to je nakon Banjske koja je nanela štetu Srpskoj listi i Beogradu, prinuđeni su da pokažu konstruktivnost", dodaje Gogić.
Radosavljević: Na leđima naroda ispravljaju svoje greške
Političar iz Leposavića, Nenad Radosavljević, opisuje "tragičnim" potpisivanjem peticije uz prisustvo predstavnika Srpske liste.
“Svoju glupost hoće da isprave preko leđa naroda koji su tada slagali da je to (bojkot izbora) pametno, da nema bolje, da je to patriotski čin. Te iste ljude oni vode da potpisuju peticiju. Naravno, peticija suštinski nije sporna jer oni koji su izabrani na tim izborima zaista jesu nelegitimni (predstavnici)", kaže Radosavljević.
Inače, Radosavljević učestvuje u radu trenutne lokalne vlasti u Leposaviću. On je rekao da je prihvatio da bude direktor odeljenja za sport, omladinu i kulturu kako bi se iskoristio predviđeni budžet dok traje kriza na severu.
Koliko su Srbi izgubili zbog bojkota izbora?
Radosavljević ukazuje da su Srbi na severu Kosova samo izgubili prošlogodišnjim bojkotom izbora i podseća na stalnu krizu u tom regionu, koja je kulminirala događajima u Banjskoj.
"To je bila posledica svega toga. Drugo, budžet. Ljudi koji su trebali da budu korisnici tih sredstava i subvencija, izgradnje puteva, su jednostavno propali", kaže on.
Dodaje da je Srpska lista trebala da preuzme odgovornost za svoje greške a ne da se skriva iza patriotizma i prikupljanja potpisa za smenu gradonačelnika.
Politikolog Ognjen Gogić takođe ukazuje da Srpska lista nikada nije prihvatila da je izlazak iz institucija i bojkot izbora bio pogrešan potez, te da se nisu izvinuli ljudima koji su ih pratili.
"Oni ignorišu i prećutkuju to. Kao što niko nije konstatovao da je bila pogrešna odluka da se bojkotuje preregistracija i da nastanu sve one teznije i neredi koje smo imali sa tim u vezi", podseća Gogić.
Inače, preregistracija vozila sa srpskih na kosovske tablice je bila prvobitni razlog izlaska Srba iz kosovskih institucija. Krajem 2023. godine je taj proces ponovljen i sada na severu Kosova gotovo da nema vozila sa KM (Kosovska Mitrovica) tablicama koje izdaju organi Srbije.
U međuvremenu je Srbija dozvolila i ulazak automobila sa kosovskim tablicama bez prekrivanja državnih simbola, na šta je Kosovo odgovorilo recipročnom merom.
"Ovo sada je saniranje posledica, tu su najveću cenu platili građani sa severa Kosova. Prvo izgubljena je ogromna energija a drugo, na severu Kosova je nastao haos… zbog svega toga veliki broj ljudi je napustio sever, ljudi koji su učestvovali na nekim protestima i barikadama. Oni su u strahu od krivičnog gonjenja napustili Kosovo", poručuje Gogić i dodaje da će se Srpska lista ipak vratiti u institucije "kao da se ništa nije desilo".
Koji su dalji koraci?
Da bi peticija bila uspešna, potrebno je prikupiti najmanje 20 odsto potpisa od ukupnog broja upisanih birača.
To znači da u Severnoj Mitrovici treba prikupiti najmanje 3.640 potpisa za smenu gradonačelnika, jer je u birački spisak upisano 18.199 osoba sa pravom glasa. U opštini Leposavić pravo glasa ima 13.441 osoba što znači da bi najmanje 2.689 njih trebalo da potpiše peticiju za smenu gradonačelnika.
Očekuje se da se prikupljanje potpisa u narednim danima organizuje i u Zvečanu, gde peticiji treba da se odazove najmanje 1.411 osoba, te Zubinom Potoku gde treba prikupiti 1.347 potpisa.
Ukoliko CIK potvrdi da su prikupljeni potpisi odgovarajući i verifikuje ih, organizuje se glasanje o smeni gradonačelnika, koje treba da bude održano u roku od 45 dana. Da bi ovo glasanje bilo uspešno, potrebno je 50 odsto plus jedan glas građana sa pravom glasa.
Nakon toga, rezultat se šalje predsednici Kosova Vjosi Osmani, koja ima zakonski rok od 30 do 45 dana da raspiše vanredne izbore.
Facebook Forum