Dostupni linkovi

Srbija više od tri meseca drži turskog političara bez slobode kretanja


Fotografija sa protesta u Srbiji protiv ekstradicije političara i aktiviste Edževita Piroglua Turskoj, 3. jun 2022.
Fotografija sa protesta u Srbiji protiv ekstradicije političara i aktiviste Edževita Piroglua Turskoj, 3. jun 2022.

Turski aktivista i političar Edževit Piroglu (Ecevit Piroğlu) se više od tri meseca nalazi u Prihvatilištu za strance kod Beograda i nema slobodu kretanja, iako je juna 2023. Apelacioni sud odbio njegovo izručenje matičnoj državi.

Piroglu je nekadašnji predvodnik Socijalističke demokratske partije (Sosyal Demokrasi Partisi, SDP), nekadašnji direktor Asocijacije za ljudska prava (İnsan Hakları Derneği, İHD) i nekadašnji direktor redakcije političkog časopisa Genç Devrimci.

Turska Piroglua sumnjiči za članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji i oružanu paljbu na način da se izazove strah, kao i za pokušaj teške pljačke i teško oštećenje imovine.

Apelacioni sud u Beogradu je juna 2023. zaključio da nisu dostavljeni dokazi koji ukazuju na postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivična dela za koja se izručenje traži i preinačio prvostepeno rešenje Višeg suda o izručenju.

U Prihvatilištu za strance kao 'bezbednosni rizik'

Edževit Piroglu se od januara 2024. nalazi u Prihvatilištu za strance Padinska skela i zbog toga više od 60 dana štrajkuje glađu.

Njegov advokat Milan Vuković za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je Pirogluu "protivpravno određeno zadržavanje" u Prihvatilištu za strance.

"Procena je da je on opasan za Srbiju, a nije pokrenut nijedan krivični postupak. Ta detencija, odnosno zadržavanje bez pokrenutog krivičnog postupka je nedozvoljena", kaže Vuković.

Kako piše u Rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koje je 8. aprila dostavljeno advokatu, a u koje je RSE imao uvid, Edževit Piroglu predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik". Zbog toga mu je boravak u Prihvatilištu za strance produžen na još 90 dana.

Advokat Vuković je januara 2024. podneo prvu tužbu u Upravnom sudu protiv rešenja o boravku Piroglua u Prihvatilištu za strance, ali nije još uvek dobio presudu.

Iz Upravnog suda za RSE kažu da će odluku o tužbi koju je advokat Vuković podneo 12. januara doneti "u kratkom roku".

Vuković je protiv novog rešenja 16. aprila podneo drugu tužbu u Upravnom sudu.

Iz MUP-a nisu odgovorili za RSE zašto se Edževit Piroglu nalazi u Prihvatilištu, kao ni da li se protiv njega vodi neki postupak.

Prema Zakonu o strancima, smeštaj stranca u prihvatilište određuje se ako se on nalazi u postupku vraćanja u zemlju iz koje dolazi ili prinudnog izlaska iz Srbije, kao i ako postoji rizik da neće biti dostupan nadležnima da bi se taj postupak odvio.

Takođe, stranac može biti smešten u prihvatilište i ukoliko predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik za Srbiju i njene građane.

U prihvatilištu strani državljanin ne može da boravi duže od 180 dana.

Kako kaže advokat Vuković, želja Piroglua je da napusti Srbiju, ali mu to zadržavanjem u Prihvatilištu za strance nije dozvoljeno.

"On bi trebalo da bude potpuno slobodan i da ima pravo da napusti teritoriju Srbije, a obaveza Srbije je da ga ne izruči Turskoj. Jedino je ta zabrana", kaže Vuković.

Ponovni štrajk glađu

Edževit Piroglu je sredinom februara započeo štrajk glađu i, kako kaže njegov advokat, povremeno gubi svest.

Međutim, kaže da je Piroglu rešen da štrajkuje glađu dok ne bude pušten na slobodu.

Piroglu je ranije, tokom 2022. godine, štrajkovao glađu zbog neizvesnosti da li će biti izručen Turskoj od strane Srbije.

Tada je štrajkovao više meseci, a deo ovog perioda je proveo u bolnici.

Strah od izručenja i dalje postoji

Međunarodna Inicijativa za slobodu Edževita Piroglua pozvala je vlasti u Srbiji da oslobode Piroglua.

Međutim, iz Inicijative za RSE kažu da se plaše da će ga Srbija ipak nekako izručiti Turskoj.

"Legalno ne mogu da ga izruče, ali legalno ne mogu ni da ga drže više, a to rade. Tako da postoji mogućnost da će ga zapravo izručiti", kažu iz Inicijative.

O ovom strahu govori i advokat Milan Vuković.

"Pretpostavljam da je pritisak Turske da naša zemlja njega izruči na ovaj ili onaj način, u svakom slučaju protivzakonito, jer je rešenje o odbijanju zahteva Turske pravnosnažno", kaže Vuković.

Ranija praksa ekstradicije turskih državljana

Turska je od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča, pokrenula akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo.

Prema poslednjim dostupnim podacima, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije.

U odgovoru Ministarstva pravde za RSE u oktobru 2021. navedeno je da je u istom periodu izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj.

Ministarstvo pravde nije odgovorilo na nov upit RSE o tome koliko zahteva za izručenje turskih državljana je stiglo u proteklih pet godina, kao i koliko zahteva za izručenje je odobreno, a koliko odbijeno.

Ministarstvo takođe nije odgovorilo na pitanje da li je u Srbiji u tom periodu odobren azil za nekog od turskih državljana.

Srbija već ima problematičnu istoriju izručenja turskih državljana toj državi, uprkos pozivima iz Ujedinjenih nacija (UN) da se uzdrže od ekstradicija.

Takav slučaj se desio 2017. sa Kurdom Dževdetom Ajazom, koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.

Ešref Ajaz: Moj brat nevin leži u zatvoru
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:17 0:00

Srbija je 25. decembra 2017. godine sprovela ekstradiciju uprkos zahtevu Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija da to u slučaju Kurda Dževdeta Ajaza ne čini, s obzirom da je Sud u Strazburu za ljudska prava ustvrdio da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini, bio izložen torturi.

Tadašnja srpska ministarka pravde Nela Kuborović potpisala je odluku o ekstradiciji uz objašnjenje da je zahtev iz Ujedinjenih nacija stigao kasno.

Iz UN-ovog komiteta demantovali su tvrdnje o kašnjenju.

Komitet protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija 2019. godine doneo je odluku kojom je Srbiju oglasio odgovornom zbog ekstradicije kurdskog političkog aktiviste Dževdeta Ajaza.

Kako se navodi u saopštenju, odlukom UN-ovog komiteta je precizirano da je "izručenjem gospodina Ajaza Srbija povredila čl. 3 i čl. 22 Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka".

Ajaz u Turskoj odslužuje petnaestogodišnju kaznu zatvora.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG