Budući premijer Srbije Miloš Vučević je 30. aprila predložio imena novih ministara u Vladi.
Kako je objavio, njegov kabinet će činiti 25 ministarstava i pet ministara bez potrtfelja.
U kabinet se, kao potpredsednik Vlade, vraća bivši šef obaveštajne službe Aleksandar Vulin, koji je od jula 2023. pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država - pored ostalog - zbog veza sa Rusijom.
Na čelo ministarstva unutrašnjih poslova dolazi dosadašnji šef diplomatije Ivica Dačić, dok će ministar odbrane biti Bratislav Gašić, dosadašnji ministar policije.
U Vladu, kao ministar spoljnih poslova, ulazi Marko Đurić - doskorašnji ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i bivši direktor Kancelarije za Kosovo.
U Vladu se vraća još jedan zvaničnik sa "crne liste" Sjedinjenih Država zbog veza sa Rusijom - Nenad Popović, kao ministar bez portfelja.
SAD 'razočarane'
"Sjedinjene Države ne igraju nikakvu ulogu u kadrovskim odlukama Vlade Srbije. Razočarani smo kada vidimo dva sankcionisana lica predložena za funkcije u novoj vladi. Naš stav o gospodinu Vulinu i gospodinu Popoviću je dobro poznat. Oni ostaju pod sankcijama SAD", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa iz Pres-službe Stejt dipartmenta.
Liderka Zavetnika u Vladi
Na čelo ministarstva za brigu o porodici dolazi Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica desničarske stranke "Zavetnici".
Ta stranka je do sada nastupala kao opoziciona, ali je posle izbora 17. decembra ušla u saradnju sa Srpskom naprednom strankom, te će kao njihov koalicioni partner nastupiti na predstojećim lokalnim izborima 2. juna.
Novi članovi Vlade su i doskorašnji državni sekretar ministarstva odbrane Nemanja Starović kao ministar rada, visoki funkcioner naprednjaka Darko Glišić kao ministar za javna ulaganja i Dejan Ristić kao ministar informisanja.
Ristić je sa liste Srpske napredne stranke i direktor je Muzeja žrtava genocida.
Na čelo ministarstva zdravlja vraća se Zlatibor Lončar, koji tu funkciju nije obavljao u prethodnom sazivu, dok Nikola Selaković iz resora rada i zapošljavanja preuzima ministarstvo kulture.
Dosadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Martinović, preuzima ministarstvo poljoprivrede.
Nova ministarka državne uprave i lokalne samouprava je poslanica SNS-a Jelena Žarić Kovačević, dok je Adrijana Mesarović ministarka privrede. Do sada je bila članica gradskog veća Novog Sada.
Ko je zadržao ministarstva?
Siniša Mali ostaje na čelu ministarstva finansija, a svoje resore su zadržali i Irena Vujović kao ministarka ekologije i Dubravka Đedović Handanović kao ministarka rudarstva i energetike.
Ministarka pravde ostaje Maja Popović, na čelu ministarstva građevinarstva i u ovom sazivu Goran Vesić, a Tomislav Momirović je zadržao resor unutrašnje i spoljne trgovine.
Tanja Mišćević ostaje ministarka za evrointegracije, a Slavica Đukić Dejanović je ponovo ministarka prosvete.
Jelena Begović je i u ovom sazivu ministarka nauke, dok je Milan Krkobabić zadržao ministarstvo za brigu o selu.
Na čelu ministarstva za ljudska i manjinska prava je i u ovom sazivu Tomislav Žigmanov, a Zoran Gajić je ponovo ministar sporta.
Husein Memić je ostao na čelu ministarstva turizma i omladine.
Pored Nenada Popovića, Vlada ima još četiri ministra bez portfelja. To su Novica Tončev, Đorđe Milićević, Usame Zukorlić i Tatjana Macura.
Tončev i Milićević, funkcioneri Socijalističke partije Srbije, i u prošlom sazivu Vlade su bili ministri bez portfelja.
Ko će voditi Vladu Vojvodine?
Maja Gojković, dosadašnja ministarka kulture, predložena je za predsednicu Pokrajinske vlade Vojvodine.
Miloš Vučević rekao je da će danas podneti zahtev predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić za zakazivanje sednice za 1. maj, na kojoj će predstaviti ekspoze, plan rada i predlog za sastav Vlade Srbije.
Nova Vlada Srbije dolazi na funkciju nakon decembarskih izbora, na kojima su naprednjaci osvojili natpolovičnu većinu u republičkoj skupštini.
Opozicione koalicije Srbija protiv nasilja i NADA optužile su koaliciju predvođenu Srpskom naprednom strankom (SNS) za izbornu krađu.
Na brojne nepravilnosti tokom vanrednih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora održanih 17. decembra u Srbiji ukazale su i međunarodne i domaće posmatračke misije.
Vlast je u više navrata negirala da su postojale ozbiljnije izborne neregularnosti.
Evropski parlament je u februaru usvojio rezoluciju kojom se od vlasti u Srbiji traži da omogući međunarodnu istragu o navodnim nepravilnostima, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda.
